Ajde da ga upoznate, on dosta liči na mene što bi rekli " sa kim si takav si" , e pa nas dvoje smo oboje dosta tvrdoglavi, volimo da teramo inat, vrlo često i jedan drugome i drugima zajedno, takodje smo i dosta uporni i alavi volimo da jedemo, ali takodje smo i veoma složni i poslušni i disciplinovani praktično stvoreni jedno za drugo. Zvuči kao da sam našla svoju srodnu dušu, iskreno verujte i da jesam, on je moj saputnik koji ne zna da priča samo mi pokzuje neke brojeve na apraticu i kada mu nije dobro onda mi to pokaže kroz moje telo i upozori me da je vreme da se čujemo preko aparatića da preduzmemo nešto povodom toga. E u tim situacijama ako me prekida u nečemu onda mu ja teram inat ali na kraju uvek bude po njegovom.
Kao što sam rekla, nas dvoje smo se upoznali u Istanbulu u Turskoj u državnoj bolnici, tj. sreli smo se pre toga u labaratoriji kad sam vadila krv pokazalo se da ga imam u krvi, ali ga nikada nisam osetila tako prisutnog kao u bolnici.Trebalo je neko vreme dok smo se navikli jedan na drugog, imali smo i druga pomagača koga smo zvali "artu ditu" to je bila ona mašina za infuziju sa kojom sam morala da idem svuda i njega nisam baš mnogo volela ali kad su me skinuli sa infuzije bio mi je žao, medjutim kad sam videla da ide da pomogne još nekome onda mi je bilo drago što se rastajemo. Mog druga su svi primili bolje reći i sprijateljili sa njim odmah kako su ga upoznali i to me je mnogo obradovalo.
Okej, verujem da je svima jasno da je drug o kome pričam ustvari poremećaj metabolizma koji mi se desio 2010. godine tj. leti 2010. godine sam imala svinjski grip gde mi temperatura nije spadala sa 39-40 par dana. Naravno, ja se ovog leta sećam kao leto gde sam učila da pišem i čitam na turskom jeziku dok se moji roditelji sećaju kao prekretnicu koja je dovela do toga da ja dobijem dijabetes melitus tip1. Tada su doktori govorili da mi se to prenelo genetski ali kako se cela moja porodica seća niko nikada nije imao dijabetes u obliku u kome sam ga ja dobila. Trenutna istraživanja i savremeni dokazi i lekari govore da tog leta kad sam bila bolesna i dobila svinjski grip moje telo branilo i to je uzrokovalo da nešto negde iskrsne. Bilo mi je teško, da jeste prvo što je sve bilo na stranom jeziku turskom, sva ta istraživanja, davanje sama sebi inekcije, šta jesti šta ne, a najveće pitanje je bilo šta sa sinhronim plivanjem.
Da budem iskrena, da nije dijabetesa ja bih možda prestala da treniram, možda se ne bih ovoliko posvetila ovom sportu, ne bih bila ovoliko disciplinovana za stvari koje radim, takodje ne bih upoznala još mnoge divene ljude koji imaju isto ovog prijatelja, ali ipak sve to jesam, zato što mi je ON pomogao da kažem ostalima da se ja ne razlikujem ni od koga drugog, da mogu da sve kontrolišem i treniram i radim bez obzira na druga pored sebe, u opstalom zar drugovi ne služe da te podrže u svemu što radiš i odlukama koje donosiš?
Comentarios