Umetničko-sinhrono plivanje
Nekada davno 2001. godine na Uskrs u sportskoj porodici Kontić rođena je jedna devojčica. Oba roditelja su joj treneri vodenih sportova, tata joj je vaterpolo trener dok je mama trener sinhronog plivanja. Sa godinu dana je prvi put proplivala u tatinim rukama, sa osmehom na licu je počela da pluta po vodi i maše rukicama i nogicama, to je bio ljubav na prvi pogled sa vodom. Kako je ona rasla tako je rasla i ta ljubav prema sportu i vodi, a ona kao i svaka devojčica je volela balet, šminku, princeze, sirene, lepe skunjice i sve te “ ženske” stvari. Kada je imala 6 godina stavili su je u bazen da pliva pored maminih takmičarki-sinhronih plivačica i ona je tada shvatila je sinhrono plivanje sport kojim ona želi da se bavi. Ova mala devojčica je znala tačno šta je htela, htela je da postane živa sirena samo bez peraja. Trebalo joj je sati treniga plivanja, gimnastike, baleta, istezanja, snage i mnogo ljubavi i strpljenja da bi osvojila svoju prvu medalju. Ta devojčica sad ima 19 godina i ona je najbolja sinhrona plivačica u svojoj državi. I na putu je ka ostvarivanju svog cilja, odlaska na Olimpjske igre.Ta devojčica sam JA, Jelena Kontić, glavom i bradom i DOBRO DOŠLI NA
Uspesi:
Pre 2016. godine
-
2011. godine sam bila prva u pionirskoj kategoriji na XII Kristal Kupu.
-
2012. godine sam prvi put bila prva na državnom prvenstvu i od tada do danas ne dam nikome to mesto.
-
2014. sam se pridružila radu Turske kadetske reprezentacije
-
2015. godine sam se prvi put takmičili na medjunarodnom takmičenu Comen Cup-u u Ostiji,Italiji, radeći solo za Reprezentaciju Srbije.
-
2016. godine sam se takmičili na Comen Cup-u u Natanji u Izraelu, iste godine sam kao kadet otišla na Evropsko prvenstvo za juniore u Rjeci u Hrvatskoj, i predstavljala svoju zemlju u disciplini solo.
-
Takodje 2016. godine smo se vratili iz Turske i tako smo ušli u četvoro godišnju pripremu za Olimpijske igre 2020 predstavljajući Srbiju zajedno sa Nevenom Dimitrijević i Svetlanom Kontić (mojom majkom i doživotnim trenerom)- o tome više na -u.
2017. - ...
-
2017. godine sam učestvovala na Evropskom Junijorskom održanom u Beogradu u disciplinama solo i tim
-
Iste 2017. godine sam prvi put kao junior otišla na Svetsko prvenstvo u Budimpešti radeći duet sa Nevenom Dimitrijević (Nensi).
-
2018. godine je počeo naš put oko sveta pre svega sam učestvovala na Juniorskom Evropskom prvenstvu u Tamperi (Finskoj) i Svetskom Juniorskom prvenstvu u Budimpešti u disciplinama duet (sa Ivom Lukić i Janom Počučom) i u solu. A zajedno sa Nensi smo pored evropskog prvenstva u Glazgovu (Škotskoj) bile na još 6 Fina Svetskih Seriija od Pariza, Šamorina, Madrida, do Kanade i u L.A. Americi i pokazale svetu da postoji sinhrono plivanje u Srbiji i pokazale da smo nas tri ozbiljne u ostvarenju našeg cilja.
-
2019. godine je najuspešnijija po ostvarenim rezultatima.Ponovo je bila turneja oko sveta ali ovaj put ka Aziji. Fina Svetske Serije su išle sledećim tokom: Paris, Kazan, Tokjo, Peking i Barselona, zajedno sa tim Fina Serijma smo ušle na super finale u Budimpešti i predstavile Srbiju medju najboljih 12 zemalja. Pored toga smo na LEN Evropskom kupu u Sankt Peterburgu ostvarile najbolji rezultat koji je Srbija ikada dobila na medjunarodnom takmičenju u duetu 78.3667 poena i ušle u finale. Sa tim duetom smo učestvovale na Svetskom prvenstvu u Gvandzuju(Koreja) i ostvarile zadovoljavajućti rezultat videvši gde se nalazimo za kavalfikacije koje su nam sledile.
-
2019. godina je bila moja poslednja godina u juniorima, takmičila sam se u Pargu na Evropskom prvenstvu u diciplinama duet (sa Elenom Jeremić) i u solu, gde sam ostvarila svoj lični najveći rezultat, a to je da sam ušla u finale i takmičila se sa najboljih 12 solista Evrope.
-
2019.u godinu pamtim i kao godinu gde je moj trud polako počeo da se isplaćuje. Ja sam postala stipendista ministarstva omladine i sporta Srbije.
-
2020. godina je počela jako i sa velikom upornošću i amicijama da se ostvari predvidjeni cilj, krajem 2019. godine smo otišle na pripreme u Španiju da radimo sa Anom Montero, kao i početkom marta 2020. u Rusiju da radimo sa Olgom Brusnikinjom, ali iz Rusije smo vrćene poslednjim avionom i stavljene u samo izolaciju na 28 dana. U tom trenutku više se ništa nije znalo i svi smo bili zbunjeni ne znajući sta se dešava i šta će biti ne samo sa Olimpijadom već i sa našim životima ali za to imamo drugo poglavlje na -u.